Solo en tu abrazo yo me puedo ser feliz

Ta mala kuća donijela mi je mnogo boli i nemira....Chris me već i samim pogledom uništavao i tjerao me do ludila..Zlostavljao me,i psihički i fizički...Bili smo u toj kući 2 dana,sve dok....

Chris:Ja više ne mogu ovo podnesti..Želim te se riješiti..Gotova si...
Dulce: Što ćeš učiniti?????...Chris,zašto mi ovo radiš....

Uzeo je pištolj...Ovaj put sam zaista mislila da sam gotova...Ali,iskreno,od toliko boli više nisam imala ni volje za životom..Pa sam mu rekla..
Dulce:Učini to..Ionako si već uništio ovaj moj je**ni život..

Približio mi se...Mogla sam osjetiti njegov dah..Bojala sam se,ali nisam znala kako da se spasim..Pa sam čekala da me ubije,da me upuca..

I tada..

bum bum
Dulce:Chriiiiiiiiiiiiiissss

Ostala sam u šoku..Jedva da sam mogla disati...Taj je metak probio duboko u mene..Još sam bila pri svijesti..Čula sam da neko dolazi a tada....
bum bum

.......................
Probudila sam se u bolničkom krevetu..Nisam baš bila pri svijesti..Kraj mene je bila moja mama koja je dozivala doktora...
-Mama???
-Dušice...Probudila si se....Ne brini...Taj gad je mrtav..Više ti nikad neće nauditi...

Kad sam to čula,srce mi se raspalo na tisuću komadića..Istina je da ga više nisam voljela,ali nikome ne želim zlo...A on je bio moj suprug..Sa njim sam podijelila gotovo sve...Sve mi je bilo mutno..Bila sam u šoku...No,ne bi preživjela da nije došla policija na vrijeme..I Poncho je bio sa njima...I on me na neki način spasio...A Leon i Mabel...Molili su me za oprost..Nisu mogli vjerovati u kakvu im se zvjer sin pretvorio..No,nije na meni da mu sudim...

***
mjesec dana poslije

Nakon što sam se oporavila,nakon obdukcija i Chrisovog sprovoda,moj se život bar malo pomaknuo na bolje..No,ja sam još patila..Bojala sam se Chrisa..Noćima sam plakala u strahu da će on doći...I tada sam dobila poziv..Pitate se čiji????

Bila je Maite..Neću vam ovo prepričavati,kratki dijalog će vam sve objasniti..

Maite:Gle,znam da se nismo bile baš slagale,ali ajde...plizz..Dođi u Madrid..Ja imam svoj stan i bilo bi nam super..I Poncho bi to htio..Makar je on sad u Mexico..
Dulce:Ne bi smetala..
Maite:Ma neee..Ja jedva čekam....
Dulce:Hm..razmislit ću..

I???Što mislite????
Naravno,nakraju sam pristala....Došlo je vrijeme za novi život..Iako je bol još bila duboko urezana u meni..

Još vam mnogo toga moram reći i moja patnja će se nastaviti...Saznat ćete i kako....

--------------------------------------------------------------------------------

***
Sunčeve zrake obasjavale su taj predivan grad.Bila sam na aerodromu u Madridu.Tražila sam Maite,ali u tolikoj gužvi,šanse da je nađem ,bile su vrlo male.No,nasreću,ugledala sam je baš na ulazu u zračnu luku..

Dulce:Ei..
Maite:Dulce,došla si..Tako mi je drago..
Dulce:I meni..Ali sve mi je ovo malo prebrzo..Mislim..
Maite:Razumijem te..Ali Poncho mi je predložio da te pozovem i naravno pristala sam..
Dulce:Hvala vam..Ionako sam se htjela maknuti iz Mexica..Sve mi je to prebolno..
Maite:Mah,sve će biti u redu..Ja želim da se ovdje prije svega dobro zabaviš..I da budeš što dulje..
Dulce:Ne znam što da kažem..Uvijek si me tako čudno gledala..Mislila sam da me ne voliš..
Maite:Heh,to su ti neke moje "mušice" pa sam takva uvijek kad nekog tek upoznam..Ali,dosta sad..Idemo..I da,i Poncho će doći za koji dan..
Dulce:Stvarno????Super...

Bilo mi je drago kad sam čula da će Poncho doći..Obožavala sam ga..Njegovu karizmu,ljepotu,i unutarnju i vanjsku...Uvijek je bio tako divan i drag..A i zgodan..

No,vratimo se Madridu..Moj novi život počinje...

Ugodno sam se smjestila u Maitinom stanu..U početku mi je bilo malo neugodno jer ipak ju ni ne znam tako dobro,ali s vremenom smo postale super frendice..Došao je i Poncho..Sve je bilo super..Uspjela sam bar malo zaboraviti Chrisa..

Život u Madridu je savršen..Posebno noćni..Mjesta za izlazak ima ko u bajci..Htjela sam izlaziti,veseliti se i uživati u životu...A onda jedne večeri..

Maite:Nnananaanananana....Kako volim ovu mjuzu...
Dulce:I ja..Ovaj,idem nam po piće..

Otišla sam ja tako piće..Red na šanku je bio dugačak,ali ajde tko čeka taj i dočeka..I taman kad je došao red na mene,doašo je neki manijak i odgurno me..

xxx:Mala,ja sma sad..
sss:Pusti jee..
xxx:A tko si ti??
sss:Briga te...Ostavi je..Red je bio na njoj..

Počeli su se tući..Bila sam u šoku..Nisam htjela opet nevolje..No,nekako su se uspjeli odvojiti i nakraju sam dobila svoje piće..Platio mi ga je gospodin koji me spasio..Iskreno,nisam ni vidjela kako izgleda jer je sve bilo zamračeno..Tek sam ga vidla kad mi je prišao..A onda...

-Zdravo,ja sam Marco!!!
Dulce*:OMG,ovaj je isti ON..

ON?????....Isti on....To lice,te oči,ta kosa.....Neeeeeee

--------------------------------------------------------------------------------

I taman kad sam ga uspjela bar na tren zaboraviti,pojavio se "njegov klon"..Bio je isti Chris..Gledala sam ga suznim očima te brzo otišla natrag kod Maite..Nisam mu se ni predstavila..

Dulce:Idemo doma..
Maite:Zašto???
Dulce:Molim te..Odvedi me...Ne želim više biti ovdje..
Maite:Pa,dobro onda..Al ne razumijem..
Dulce:Reći ću ti kad uđemo u stan..

***
Došao je blizu mene..U jednoj ruci je imao nož..Počeo mi se približavati..U meni je vladao strah,tjeskoba..Vrištala sam a on je nožem ispisao poruku na mojem tijelu:Vratit ću se....

Dulce:Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee.....
Poncho je došao do moje sobe..
Poncho:Što je bilo???
Dulce:Poncho,ja više ne mogu ovako...Bojim se...Bojim se da ne dođe..
Poncho:Dulita,al njega više nema..Smiri se..Ja sam tu uz tebe..
Dulce:Ali onaj čovjek iz diska..Isti on...
Poncho:Gle,ti si u tom Marcu samo vidjela sličnosti sa Chrisom..Ali sigurno,da si ga pogledala malo bolje,vidjela bi brdo razlike..Zato,bez panike..Uostalom,ja sam tu....

Zagrlio me snažno i poljubio u čelo..U njegovom naručju sve je bilo lakše..Njegove predivne oči poput zvijezda su obasjavale moj svijet koji je ,nažalost,bio prepun patnje i boli..

Gledao me...
Gledala sam ga..
Približio je svoje usne mojima...
I ja svoje njegovima..
Poljubili smo se..

Ahh..Bio je to jedan predivan poljubac..Pun nježnosti i topline..Poljupci su prerasli u dodire,pa milovanja i ...
Dulce:Nee..Ne mogu to..
Poncho:Oprosti,zanio sam se..
Dulce:Mah,i ja sam kriva..Oprosti..
Poncho:I ti meni...
Dulce:Molim te,možeš otići iz moje sobe??? Želim mir..
Poncho:U redu..

Možda sam i bila malo gruba,ali bolje da sam ostala sama u sobi..Bilo mi je previše neugodno gledati ga...

Bila je to naporna noć za mene..Nisam mogla zaspati pa sam cijelo vrijeme buljila u jedan kutak sobe i razmišljala...
Dulce:Mogla bi ovdje ostati neko vrijeme...I zaposliti se..Čim dalje od Meksika...

Što mislite što će biti dalje???
Reći ću vam samo da nije sve gotovo..Jer-MARCO...

***
Drugo jutro donijela sam odluku.Ostajem u Madridu.Želim se zaposliti,i ostati ovdje neko vrijeme,iako mi već i malo fale moji doma..No,posjećivat ću ja njih..A i oni mene..

Maite:Ostaješ????
Dulce:Neko vrijeme dok se ne zaposlim i ne počnem zarađivati a onda ću si unajmiti negdje stan..
Maite:Jesi luda?????Ostaješ ovdje...Bit ćeš sa mnom i Ponchom....Ovdje si već 2 mjeseca i super ti je..Nadam se..
Dulce:Ma ovdje nije super..Ovdje je savršeno..
Maite:Onda..Sve po starom???
Dulce:Da..Bit ću kod vas...Hvala ti Maite..Ne znam što bi bez tebe i Poncha..
Maita:Ma daj..Pa super se provodimo..

Prva stvar koja mi je tada bila na pameti jest naći posao..Kupila sam oglasnik i počela tražiti..Našla sam mnogo primamljivih ponuda..Maite mi je preporučila jednu tvtrku vrlo poznatu u Madridu koja traži nove zaposlenike..Bila je to tvrtka "San Roman"..Hmm..Zašto ne????..Možda mi se posreći pa budem primljena...Kontaktirala sam se sa njima i već za dva dana išla sam na razgovor..A u međuvremenu..

Poncho:Dulce,oprosti još jednom zbog onog neki dan..
Dulce:Maaa ne brini Ponchito..Sve 5..
Poncho:Ali ne mogu poreći da mi se ne sviđaš..
Dulce:
Poncho:Na prijateljski način..
Dulce:Aha..To je već bolje..Već sam misla..
Poncho:Nego..Što kažeš da se idemo malo provozati gradom??
Dulce:Pa nije loša ideja..Idemo...

MADRID,PONCHO I JA=NEPROCJENJIVO!!!!!

Dok sam sa njim uvijek se tako divno osjećam..On mi svojom pozitivnošću daje snage za dalje,uz njega zabroavim na sve patnje..Divniju osobu upoznala nisam.Samo se duboko nadam da se neću ponovo razočarati..To me jedino plaši..

Dulce:Hmm..Madrid je preedivan..A ovaj sladoleeed je mmmm..Obožavam vaniliju...
Poncho:Al čokolada je bolja..
Dulce:Ne nije..
Poncho:Da je..
Da
Ne
Da
Ne

I tako smo se poput male djece svađali i lovili po parku sve dok nismo pali na travu..Poncho je bio cijeli u čokoladi..Heheheh...A ja sam mu lice još malo ukrasila vanilijom..Ljudi su nas čudno gledali al nas nije bilo briga..Svakua provedena sekunda sa Ponchom bila je za mene znak novog i ljepšeg života..Obožavala sam njegov načim gledanja na svijet i ljude..Njegove misli i sve....O Bože..Tako mi se svidio kao da sam se zaljubila..

Ali tako brzo nakon..onog gada???



U sljedećm nastavku:

Poncho:May,zaljubljen sam u nju..
Maite:O bracoooo....

###:Gospodin San Roman će vas sad primiti u svoj ured..
Dulce:U redu..
xxx:Dobar dan..
Dulce:

***:Maite???
Maite:Santos..To si ti??????

_________________

***
Došao je i taj dan.Danas saznajem imam li posao ili ne.Kao i gotovo svako jutro,probudila sam se prva i spremila.Poncho me odvezao do tvrtke "San Roman"....

Poncho:Sretno,Dul!!
Dulce:Hvala ti Poncho..Idem..

Dala sam mu poljubac u obraz a zatim izašla van iz auta..Kad sam ušla u tvrtku,ostala sam u šoku..Znala sam da je to velika i poznata tvtrka,ali toliku raskoš još nisam vidjela..Na recepciji me jedna gospođica uputila u ured gospodina San Romana..Imala sam tremu,al cijelo vrijeme sam si u glavi ponavljala "Možeš ti to Dul!!!!""...Ušla sam u ured i..

Dulce:Dobar dan!!!
xxx:Dobar dan.. Ooo koga ja to vidim..Niste li vi ona...
Dulce:Da,ona iz diska..A vi ste onaj Marco...
Marco:Glavom i bradom..Sjednite da porazgovaramo.
Dulce:U redu.

Možete si samo misliti kako sam se tada osjećala..Uopće nisam razmišljala o poslu i da li ću biti primljena,već o njemu..Otkud mu toliko sličnosti s..Chrisom???..Jedva da sam i govorila,al nisam znala kako drukčije reagirati..
Marco:Dobro,što vam je???.Zašto me se bojite???
Dulce:Znate što..Zaboravite na sve ovo..Bolje da idem..
Marco:Nee..Želim znati..Neću vam ništa,za Boga miloga..

***
Poncho:May,ja više ovako ne mogu..Zaljubljen sam u Dul!!!!!
Maite:O bracoo..Pa kako to??
Poncho:Ne znam..Od prvog dana mi se svidjela,a i..
Maite:Ma ne trebaš mi objašnjavati..Misliš da sam slijepa????..Hello,pa i ti se njoj sviđaš..Vidi se..
Poncho:Po čemu???
Maite:Kako se gledate,razgovarate i..jednostavno vidi se..
Poncho:Da,čak smo se i poljubili jednom..
Maite:Toooo..Samo tako..Morate biti skupa..
Poncho:O čemu ti???..Mi smo samo..

din don
Maite:Idem otvoriti..Poslije nastavljamo..
***:Maite?????
Maite:Santos..to si ti????

***
I????Što mislite????Jesam li dobila posao????

***
Da,dobila sam posao..Marco me zaposlio zbog dobrih preporuka,ali i nakon našeg razgovora je shvatio zašto sam bila tako prestrašena..Možda sam i bila bez razloga..Pa koliko ima ljudi na svijetu koji sliče nekome..Nisam se trebala uzrujavati..Uostalom,Chrisa više nema...

Nakon što sam izašla iz tvrtke,prošetala sam gradom..Imala sam toliko planova..Kao npr. nazvati svoje doma..Ali prvo sam vijest htjela javiti Ponchu i May..

Dulce:Evo me..
Poncho:Došla si...I???
Dulce:Pa..Kako da ti to kažem..DOBILA SAM POSAO!!!!!!!!!!!
Poncho:Too,ljuba..Mislim,to Dul..
Dulce:Htio si reći ljubavi????
Poncho:..
Dulce:Joj,znam ..to onako prijateljski..-zagrlila sam ga-
Poncho:Da,upravo tako..Samo prijateljski..
Dulce:Gdje je May???
Poncho:Pa,posjetio ju je jedan stari frend,pa su otišli na piće i takoto...
Dulce:Stari freend???..Aha,moš mislit..
Poncho:Heeh..
Dulce:Idem sad nazvati svoje kući..Baš se veselim..
Poncho:A što kažeš da poslije odemo proslaviti tvoj novi posao????Recimo,u restoranu???
Dulce:Naravno..

***
Santos:I eto..To ti je sve o meni..
Maite:O,pa tebi onda super ide..Drago mi je zbog tebe..
Santos:A što ima kod tebe???
Maite:Pa i ne baš puno toga..Al Poncho i ja imamo novu cimericu..
Santos:Hmm..Jel zgodna??
Maite:Opet ti...Daj čekaj da ti ispričam sve..
Santos:Oke..Smiri se..Nemoj biti ljubomorna
Maite:Ha-ha..Very funny...

***
Dulce:Aaa seki,tako mi je drago da te čujem..I..šta ima??
Lidia:Dulce,moraš odmah doma..
Dulce:Molim??
Lidia:Gle,mama mi nije dala da te nazovem jer je htjela da konačno uživaš i ne patiš ali moraš doći..Jer..mama..
Dulce:Mama??..Što je sa mamom??
Lidia:Ima tumor na mozgu...
Dulce:ŠTO??????????
Lidia:I bojim se..da će...
Dulce:
Lidia:Dulce,si tu???Jesi još na liniji???Duuuuuuuuul!!!!!!

nešto kasnije...
Dulce:mmmmmmmmm....
Poncho:Budiš se,hvala Bogu..Pala si u nesvijest...
Dulce:Poncho!!!!Moram kući...
Poncho:Što je??
Dulce:Moja mama..Teško je bolesna..Ima tumor..
Poncho:Ooo ne!!!!
Dulce:Ja..moram u Mexico...

I kad sam mislila da sve napokon kreće nabolje,život mi se opet preokrenuo..Moja mama...neeeeee..Jedna od najvažnijih osoba u mom životu...Što sad???Kako dalje????...Nemam izbora..Moram u Mexico...Moja mama mora živjeti..Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!

***
Trudila sam se da kući dođem što prije.Brzinskom snagom spakirala sam kofere i kupila kartu.Bilo je vrijeme da se vratim kući.Ali,od sve te brige i šoka,uopće sam zaboravila da sam dobila posao.O ne!!Još jedan problem više.Morala sam otići do Marca i ispričati mu sve.Umirala sam od straha kako će on reagirati,no ipak..Mama je najvažnija.Došla sam do tvrtke da mu sve kažem,i na moje iznenađenje Marco je bio vrlo razuman.Čudno za ljude u današnje vrijeme..ahh...I ne samo što mi nije ništa prigovorio nego i..

Marco:Ako želiš,mogu poći s tobom.
Dulce:Molim???
Marco:Znam da ti je čudno,ali mislim zar se ne sjećaš da sam te ja spasio onog dana disku???Pa moram dobiti nešto zauzvrat.
Dulce:Vi bi išli sa mnom??
Marco:Kao prvo pita se "Ti bi išao sa mnom",a kao drugo da..Pa i sama si mi na razgovoru za posao puno ispričala o sebi i želim ti pomoći.
Dulce:Ali..
Marco:Dopusti mi.Osim toga,želim naći načina da se tvoja mama izvuče.
Dulce:Da,mora se..Ona mora živjeti.U redu,idi sa mnom..
Marco:Hvala ti.

Da..Marco ide sa mnom.Znam da je sve to nekako čudno ali vidjelo se na njemu da stvarno želi pomoći.Pa onda,zašto ne??

***
Dan poslije bila sam spremna za odlazak.Ponchu nisam rekla da Marco ide sa nama,a i ne vjerujem da bi to njega zanimalo.Maite ostaje u Madridu,a mi krećemo.Jedva čekam da vidim svoje doma makar me pomalo i hvata tjeskoba zbog svega što će biti...Nadam se samo najboljemu..

Zračna luka,Madrid
Poncho:Idemo!!
Dulce:Moramo još čekati Marca..
Poncho:Koga???
Dulce:Marca..Marco San Roman..
Poncho:On ide sa nama??
Dulce:Da,rekao je da..
Poncho:Što će on sa nama????..Meni se čini da se ti njemu sviđaš..Malo ti previše popušta..
Dulce:Molim??
Poncho:Prvo te spasio u disku,a ti koja si bila i pomalo bezobrazna prema njemu, ipak si dobila posao..I sad ide s tobom..
Dulce:Kako se usuđuješ??
Poncho:Govorim istinu..Nemoj biti navina i glupa..
Dulce:Ne mogu vjerovati..Kao da ti nije drago što imam posao i što je on takav...Znaš šta???..Ne trebaš ići sa nama..U biti,ne želim da ideš..

Marco:Zdravo!!
Dulce:Zdravo,Marco..Idemo,avion uskoro polijeće..I da,Poncho,da ne bi mislio da sam tebe i Maite iskorištavala,vratit ću vam svaki novčić koji ste mi dali i sve što ste mi pružali..A sad zbogom!!!!

Poncho:Dulce,čekaj..Nisi me razumjela..Dulce...

Možda mislite da sam bila pregruba,ali stvarno me povrijedio,,Kakve mi je samo riječi izgovorio..Uza sve što sam prošla,i on me napustio..Dokle će tako moj život???

***
Nakon dugog i napornog puta konačno smo stigli u Meksiko.Pod "mi" mislim na Marca i sebe,jer Poncho nije išao.I sami znate zbog čega.

-Hvala ti što si išao sa mnom
-Ne trebaš mi zahvaljivati,ja uvijek rado pomognem
-Puno mi to znači

I konačno..Došla sam do svoje kuće.Ni sama ne znam kako bi opisala što mi je tada prolazilo kroz glavu.Polako sam otvorila ulazna vrata i ušla u kuću.Sve je bilo nekako mirno,tiho,kao da nikoga nije bilo doma.No,tada sam čula škripanje.Bila je to moja sestra Lidia koja je upravo izlazila iz mamine sobe.

Lidia:Dulce???O hvala Bogu da si tu!!
Dulce:Ej,kako si??Kako je..ona??
Lidia: Loše.Stanje se pogoršava svakim danom.
Dulce:Ali kako se to desilo,mislim nije mi jasno.Ipak,nisam ja tako dugo bila u Madridu.
Lidia:E pa najgore od svega je što je ona bolova i prije,al je to skrivala.
Dulce:O,ne!!!!Moramo naći načina da je spasimo!!
Lidia:Da,i to čim prije.Zašto nisi zatvorila ulazna vrata za sobom??
Dulce:Joj,Marco..Zaboravila sam..Moram po njega.Čeka me vani.
Lidia:Marco???!!!

Dulce:Marco,uđi!!
Marco:Dobar dan!!
Lidia:Dan!!
Dulce:Nemoj se čuditi,ovo je moj prijatelj i šef na poslu Marco.
Lidia:Aha,Lidia,Dulcina sestra,drago mi je.Očito da mi moraš puno toga ispričati.
Dulce:Moram,a moram i vidjeti mamu.
Lidia:Odmara sad.Idem skuhati kavu,pa ćemo popričati dok se ne probudi...

Bilo mi je teško slušati sve što je Lidia govorila o mami i njenoj bolesti.Uspjela sam ostati nekako prizemljena jer sam se unatoč svemu nadala da će sve biti dobro.A toj me pozitivnoj energiji naučila samo jedna osoba-Poncho.Znam da nisam smjela tako reagirati,pa sam mu se odlučila javiti.Otišla sam u boravak da ga nazovem,kad onda..

-Dulce??????
Dulce:Mama??Budna si??

Nisam ni slutila da joj je tako loše,jer izgledala je poput..smrti..

***
-Mama!!!!Zašto mi..nisi rekla???Zašto si sve sakrivala????
-Dulce,oprosti mi,ali...Lidia-ona ti je rekla????
-Da,ne mogu vjerovati.Nisi smjela tajiti nešto tako veliko.Zašto???
-Dulce,oprosti mi al nisam htjela da ti uz sve što si prošla još i ja budem teret,pa..
-Mama,mamice..Ti mi nikad nisi teret,za Boga miloga!!!

Zagrlila sam ju snažno i počela plakati.Zapravo,obje smo plakale.Nisam mogla vjerovati da je to ona.No,znala sam jedno.Vremena nema.Moramo se požuriti.Ne smijem ju izgubiti.Onda stvarno nemam razloga za život

-Mama,sve će biti dobro!!!!Volim te!!!
-Dulce,ako umrem..
-Prekini!!Naravno da nećeš..Ozdravit ćeš!!!!
-Mislim da..
-Ništa nemoj misliti..Idi leći..Ja idem u kuhinju..Tamo su Lidia i Marco..
-Marco???
-Idi leći,poslije ću ti objasniti!!!!

**Iskreno,tada nisam znala što misliti.Pozitivno ili loše-sve je izgledalo tako zastrašujuće da mi mozak nije uopće funkcionirao.Nisam htjela biti pesimist,al sve nas često loše misli susreću-život je takav i moramo se pomiriti sa tim**

No,imam svoju izreku koju si ponavljam svaki dan po sto puta:"No pares nunca de sonar"..

**Vjerujem u to,od malena...**

Nakon što je mama otišla ,odlučila sam nazvati Poncha..Morala sam mu se ispričati.Ipak,nije ništa skrivio,a sve je ono rekao samo iz ljutnje...

-Javi se,ajde Poncho!!
-Halo??
-Halo..Poncho???
-Nije POncho,Blanca je..Trebate ga????
-Da,možete mi ga dati-začuđeno-???
-Evo,samo malo...-Poncho,ljubavi,dođi..Neko te treba...
-Ljubavi?????-Kad sam to čula,prekinula sam vezu...

Tko je sad Blanca???I zašto ga zove ljubavi?????